Pariz

Jeste li ikada razmišljali da će vam dan u Parizu biti bljakav, i da ste se razočarali što ste došli? Ne? Ja sam imala takav osecaj prvih nekoliko sati boravka u jednom od najlepsih gradova sveta!
Planirano je da u Pariz dodjemo dva sata ranije, međutim bila je tolika guzva u saobraćaju da nam je trebalo čitavih dva sata da se probijemo kroz gužvu i uđemo u centar ovog predivnog grada.
Izlazim iz autobusa nakon pet sati vožnje sva srećna i zadovoljna što sam u Parizu. U ovom divnom gradu, ništa ne može ići po zlu, sve je tako divno, magično, kao da gledam neki film. Razmišljam o tome kako ću se danas divno provesti, ići na vrh Ajfelove kule i videti ceo Pariz kao na dlanu, šetati Jelisejskim poljima, razmišljati o Esmeraldi i Kvazimodu dok budem bila ispred Bogorodičine crkve u Parizu (Notre Dame de Paris), uživati ispred Monalize u Luvru ili pozirati zajedno sa Trijumfalnom kapijom.
Maštajući o divnom danu u Parizu nisam ni obratila panju da napolju kiša pljušti i da sam ugazila u ogromnu baru i da su sada moje starke mokre. Grozan početak dana. Sat vremena nakon ovog pljuska razvedrilo se a mi smo krenuli u obilazak. Prvo smo došli do metroa, odvezao nas je do Notr Dama, zatim do Luvra. Od ovog predivnog, jednog od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu pošli smo u šetnju Jelisejskim poljima. Koja su predivna. Stigli smo do Trijumfalne kapije i slikali se bezbroj puta. Sišli do metroa i odvezli se do Ajfelove kule. Kada sam je ugledala, zanemela sam. Prvih nekoliko trenutaka nisam mogla da se pomerim. Bila sam u šoku. Kao da se to ne dešava. Onda sam se osvestila i zajedno sa drugaricom pocela da trcim ka tornju! Trcale smo koliko nas noge nose, bile smo presrecne! Slikale smo se ni sama  ne znam koliko puta. Aonda je doslo na red penjanje do vrha. Nisam ni pomišljala da će penjanje do vrha Ajfelove kule biti tako naporno. Prva dva sprata smo se popeli pešaka i tek onda sa drugog na treći otisli liftom. Gužva je bila ogromna. Oko mene turisti željni pogleda koliko i ja. Ko zna koliko dugo su čekali na ovo. Kada smo se konacno probili kroz masu, ugledala sam nesto predivno, ocaravajuce. Otvorila sam usta da nesto kazem ali nisam mogla. Nisam znala sta. Trijumfalna kapija je tako minijaturna, sve je tako sicusno i sve mi se nalazi na dlanu. To treba doziveti. Videti ceo Pariz, sve,  bas sve na jednom mestu. Predivno. Spustanje sa Ajfelove kule je trajalo dosta dugo. Kada smo se konacno spustili podigla sam glavu na gore i bila sam ocarana ovom gradjevinom! Sada je delovala tako veliko, tako snazno i kao da ce se srusiti na mene. Bila je predivna.
Cekajuci autobus seli smo u park ispred tornja. Razmisljala sam o danu koji je poceo uzasno a zavrsio se prelepo. Park je ogroman, pun cveca, drveca. Zaljubljenih parova. Dece. Razmisljala sam i shvatila da dan nije mogao da bude lepsi!