Morska ljubav

Koliko daleko bismo otišli zbog onih koje volimo? Šta bismo sve učinili za njih? Da li bismo ih ostavili ukoliko su bolesni i ukoliko pate? Ili bi njihov bol bio i naš a njihova patnja naša?

Maska

Zašto ljudi nose maske? Da bi se maskirali ili oduševili nekog?

Maske su različite. Jedno je maskirati se kada želiš da pobediš na maskenbalu.

Na primer, ljudi se trude da se što bolje maskiraju za čuveni godišnji karneval u Veneciji.

Oprostajno pismo

Dragi moj.
Poslednje pismo u ovoj godini. Mislim da je vreme da prestanem. Ovo ce biti treca godina kako ti pisem. Tacnije 1095 pisama. A nijedno nisam poslala. Ne smem da ih posaljem. Sva su adresirana na tvoju adresu, zatvorena koverta, zalepljena markica, ali nije poslato. Zapravo, nisam ih poslala jer znam da ih ti nikada neces dobiti. Cuvam sva pisma po gomilama. Odvojeni su mi po mesecima. Kad bi samo mogao da vidis sta sam uradila od tvoje nekadasnje radionice.

Ljubav

Da li znate sta je ljubav? Kad vas neko voli i kada vi volite nekog? Nee. Ljubav je nesto vise, nesto jace.

Skijanje

Raspust.

Pada sneg.

Dosadno mi je.

Ne znam sta cu sa sobom. Ne uci mi se, mrzi me.

Pada mi jedna ideja na pamet.

…

Moda

Da li znate šta je moda?

Ne?

Ja ću vam reći.

Petak uveče.

Spremam se za grad.

Kasnjenje

Zasto ljudi kasne?
Zato sto ne mogu da se spreme na vreme? Ili zato sto uvek nesto iskrsne?
Izludjuje me kada nekog moram da cekam duze od pet minuta! Zar je toliko tesko da dodju na vreme? Ne mogu da odrede koliko im je potrebno da stignu i da podju na vreme? Ne. Tesko je.

Sredjivanje

 

.

Da li nam je sve potrebno sto cuvamo u kuci? I najmanja sitnica? Svakog proleca mama me tera da sredjujem svoje stvari, a njen pojam "sređivanje", je pobacati nepotrebno. Tako je bilo i ovog puta. Nasle smo kutije, podelile poslove i pocele sa sređivanje. Moj deo je sređivanje tavana. On nije tako veliki. Tu se nalaze samo moje stvari i zato sam ga ja dobila na sređivanje.Mama sredjuje dvoriste. Po njoj, nesto najlepse je kada je u svojoj basti i kada moze da bude  sa svojim  cvecem.  Crvene, zute, zelene, saksije u svim mogucim bojama a u njima isto tako sareno cvece.

Leto

More. Plaza. Pesak. Sunce. Ima li sta lepse?

U septembru je najbolje na moru. Da ne pricam o cenama. Lezim na iznajmljenoj lezaljci i uzivam. Jeste da za sat vremena moram da ustanem, jer je moja samo narednih sat vremena. Uzivam. Jesam li to vec napomenula? Ljudi se sada krckaju u svojim kancelarijama i razmisljaju o letu koje je vec  proslo. I kada ce se zavrsiti to osmocasovno radno vreme i otici kuci. Dok sam ja crncila i odvajala novac za ovaj raj, svi su se odmarali i uzivali. Pa, dosao je red i na mene.

Žurba

Ponedeljak.  Jos jedna nedelja u ovoj hladnoj zimi. I pocinje raspust.

Kao po obicaju kasnim u skolu.  Dva minuta do osam je, a meni po ovom ledu treba najmanje deset minuta do skole.

Poslednji put  bacam pogled na tv i vidim da je napolju -21°C. Veoma hladno jutro! Natrontana, umotana u sal i sa kapom navucenom do obrva izlazim iz toplog stana na hladnu i klizavu ulicu. Zima je. I napolju je veoma hladno. Vec pocinjem da smislljam izgovor zasto kasnim. Poslednjih dana cesto kasnim i imam dobre  izgovore. Vec sam navikla, a i profesori  mi veruju i uvek me pustaju  na cas. Ali sada, nista, bas nista mi ne pada na pamet. Zasto? Nisam vise mastovita?