Leto

More. Plaza. Pesak. Sunce. Ima li sta lepse?

U septembru je najbolje na moru. Da ne pricam o cenama. Lezim na iznajmljenoj lezaljci i uzivam. Jeste da za sat vremena moram da ustanem, jer je moja samo narednih sat vremena. Uzivam. Jesam li to vec napomenula? Ljudi se sada krckaju u svojim kancelarijama i razmisljaju o letu koje je vec  proslo. I kada ce se zavrsiti to osmocasovno radno vreme i otici kuci. Dok sam ja crncila i odvajala novac za ovaj raj, svi su se odmarali i uzivali. Pa, dosao je red i na mene.

Namazala sam se kremom i okrenula na stomak, kako bih ravnomerno dobila boju. Mada, meni ne treba puno da pocrnim. Znam neke ljude koji ceo dan provedu suncajuci se, a ne pocrne, nego samo izgore. I posle im to crvenilo nikad ne predje u boju, vec se samo ljuste. Haha. Nikad nisam imala taj problem. Ja pocrnim od kuce do posla. Ove godine nijednom nisam isla na bazen. Nisam imala volju. Cuvala sam se za ovu uzivanciju. Naporno sam radila kako bih rezervisala nedelju dana na Kapriju. To je ostrvo na juznoj strani Napuljskog zaliva. Prelepo je. Ovo mi je tek prvi dan. Uzivam. Uh. Nedelju dana cu se osloboditi problema sa posla. Nece me maltretirati. Niti zvati. Telefon mi je ugasen. Niko ne zna broj mog hotela, niti broj sobe. Zivela sloboda. Nikada nisam razumela ljude koji idu sami na odmor. Smatrala sam da je to glupo. Odmor sam nekada posmatrala kao ludovanje sa najboljim prijateljicama. Izlasci do kasno, posete svim mogucim barovima, soping. To je glupo, ne znam zasto mi se to ranije dopadalo. Ali ne, sada je to drugacije. Sada mi je stvarno potreban odmor.  Na poslu mi je svakoga  dana guzva. Dolazim kuci mrtva umorna, samo se bacim u krevet i tako mi prodje ostatak dana. Sada sam ovde, na Kapriju, na najlepsoj plazi ikada! Uzivam. Kad odjednom, moje misli prekinulo je neko vristanje koje je doprlo iz vode. Ustala sam i videla nekog sicusnog, sicusnog decaka koji je mlatarao rukama i vikao: " Aiuto! Aiuto! Sta annegando! Qualcuno mi aiuti! Per favore! Aiuto!"  Nakon mog zavrsenog italijanskog jezika, shvatila sam da je decak  u nevolji i da mu je hitno potrebna pomoc. Na plazi se niko nije ni pomerio. Niko zapravo nije ni primetio malisana kome je bila potrebna pomoc. To je znak, pomislila sam. Malom niko nece da pomogne, sve je na meni. Kad su Italijani postali ovakvi ljudi? Skinula sam naocare za sunce i uletela neverovatnom brzinom. Probijala sam se kroz talase snagom za koju nisam ni znala da imam. Ubrzo sam stigla do onog malisana. Okrenula  sam ga na ledja i zaplivala ka plazi.  Decak nije disao. Bio je u nesvesti. Bacivsi pogled ka plazi, ugledala sam kola hitne pomoci kako se zaustavljaju na plaznom prilazu i kako nose nosila. Oh, hvala bogu. Videli su sta se desilo. Nekako sam sa bespomocnim malisanom stigla do obale. Jedan stariji covek koji je ucio svoju malu princezu da pliva, video je da je decak u nesvesti.  Prisao mi je i uzeo decaka. Stavio ga je na nosila. Odveli su ga do kola hitne pomoci. Njegovi roditelji nisu bili na plazi, pa sam ja posla sa njim u bolnicu. Primio ga je jedan stariji doktor. Ubrzo je dosao svesti. Zvao  se Antonio. Imao je  samo sedam godina. Ispostavilo se da mu je lopta otisla u dubinu i da je posao za njom. Ali lopta je otisla pedaleko a mali Antonio se vec bio umorio, pa je poceo da vice i mase rukama na cemu je izgubio jos vise snage. Neko je u medjuvremenu obavestio njegove roditelje. Fini neki ljudi. Izgrlili su me i izljubili i zahvalili sto sam spasila njihovog malog decaka. Dosao je doktor i saopstio nam je da decak nece imati nikakve posledice i da je sada sa njim sve u redu, takodje je rekao da je sreca sto sam ja brzo reagovala. Bila sam jako ponosna na sebe. Odakle mi takva hrabrost?

Signora, signora. Otvorila sam oci. Bila sam na plazi. Kako sam se sad ovde stvorila? Zar nisam do sad bila u bolnici? Covek koji je stajao iznad mene, obavestio me je  da je mojih sat vremena proslo i da moram da ustanem sa lezaljke ukoliko ne zelim da je iznajmim na jos sat vremena. Onda sam shvatila. Da sam zaspala na suncu i da sam izgorela kao rak! Kako je to moguce?  Pa ja nikad u zivotu nisam izgorela. Sta je ovo? Krema je zastitni faktor  40. Iako ja ne gorim, za  svaki slucaj sam se namazala kremom. Ali ne, sad sam crvena, crvena! I ova krema ne valja nista! Samo sam bacila novac, a nista nisam dobila. Zapravo jesam izgorela sam. Da li je moguce da sam sat vremena spavala na suncu? Nikad mi se ovo nije desilo.

Moracu da pazim da sledeci put ne zaspim na suncu i ne mastam, jer mogu opet da izgorim!




                                                                                                                                                      Coco