Sredjivanje

 

.

Da li nam je sve potrebno sto cuvamo u kuci? I najmanja sitnica? Svakog proleca mama me tera da sredjujem svoje stvari, a njen pojam "sređivanje", je pobacati nepotrebno. Tako je bilo i ovog puta. Nasle smo kutije, podelile poslove i pocele sa sređivanje. Moj deo je sređivanje tavana. On nije tako veliki. Tu se nalaze samo moje stvari i zato sam ga ja dobila na sređivanje.Mama sredjuje dvoriste. Po njoj, nesto najlepse je kada je u svojoj basti i kada moze da bude  sa svojim  cvecem.  Crvene, zute, zelene, saksije u svim mogucim bojama a u njima isto tako sareno cvece.
 Tata sredjuje garazu, to je njegova specijalnost. Kad god udjem u garazu, tamo je veciti lom i grom. Kao da je pala bomba. I nikada ne znam gde sta stoji, mada tata uvek sve nadje iz prve. Kao da se vise snalazi u tom lomu, nego kada je sredjeno. Moj brat, posto je jos uvek mali, nije dobio nijedan zadatak. On je obicno sa tatom u garazi.
  Ukljucila sam radio i uz tihe zvuke moje omiljene pesme James Blunta, pocela da vadim stvari iz fioka. Naisla sam na jednu fasciklu. Bila je prepuna nekih sarenih papirica. Kada sam malo bolje zagledala, to su bili moji crtezi kada sam bila mala. Na prvom je bila jedna mala ruka u crvenoj boji, moje remek delo jos iz jaslica. Na sledecoj su bile dve velike  "cica glise" i jedan mali sa kikicama i u kratkoj suknjic, tata, mama i ja. Pa onda sunca, livade, drveca u svim mogucim bojama, kako su se menjala godisnja doba. Bilo je tu i osusenog lisca, cveca, uredno zalepljenog na papiru da čeka, mozda bas ovaj dan, kada cu ga ja pronaci. Pocela sam da preturam po kutijama vec nestrpljiva sta cu naci. U jednoj moje slikovnice kada sam bila mala: Maja na moru, Maja slavi rodjendan, Hajdi, Pepeljuga, Snezana i 7 patuljaka, Mala sirena  i sve one slikovnice koje vole devojčice. Nestrpljivo otvaram najmanju kutiju medju svima i u njoj nalazim  slike kada sam bila mala. Ja u pelenama, ja kako pokusavam da hodam, ja kako duvam jednu svecicu, moj prvi rodjendan, ja u kolicima, ja na biciklu, ja na moru u velikoj gumi za plivanje sa suncobranom iznad glave i plačem, verovatno vristim, nesto mi se nije svidjalo, moj brat u pelenama i ja,  moj prvi dan u skoli, moja uciteljica, ... Slike sa mog prvog maskembala, bila sam Princeza. Tada nisam osvojila nagradu, ali znam da kad sam dosla kuci, nisam htela celog dana da skidam kostim.
Nemam srca da bilo sta od ovoga izdvojim i "sredim" kako bi moja mama rekla. Tu je moje detinjstvo moji najlepsi dani. Ne mogu tek tako da ga "sredim". Uredno slazem crteze u fasciklu, slikovnice u veliku a slike redjam u malu kutiju.
  Sredjeno, ali na moj način.


                                                                                                                                                 Coco