уторак, 14. фебруар 2012.

Morska ljubav

Koliko daleko bismo otišli zbog onih koje volimo? Šta bismo sve učinili za njih? Da li bismo ih ostavili ukoliko su bolesni i ukoliko pate? Ili bi njihov bol bio i naš a njihova patnja naša?


Na plazi su pronadjena dva mala kita nasukana u pesku. Onaj veći, mužjak, bio je povređen i krvario je iz levog uha. Drugi je delovao da je dobrog zdravlja. Plima i oseka nisu bile jake na tom mestu i činilo se da su kitovi mogli svaki čas da se vrate u vodu da su to hteli. Obalska straža je pokušavala da spase zdravu životinju. Vukla ju je ka moru, pomoću malih brodića i kanapa. 
Ali svaki put kada bi je vratili u vodu, ženka bi puštala žalosne krike i vraćala se svom mužjaku na obalu, tražeći njegov kontakt, kao da je htela da mu pravi zaštitni zid. Trećeg jutra, mužjak je umro i pokušali su poslednji put da vrate preživelog kita u vodu. Ovog puta, ženka ne pokuša da se vrati na plažu, već ostade tik uz obalu, neprestano praveći krugove i ispuštajući veoma duge i oštre krike koji užasnuše šetače na obali.
To potraja dugo, a onda, iznenada, kao što je i počelo, ženka prestade i polako se vrati u pesak, gde je nedugo zatim umrla.


Voleti, znači paziti na samoću drugog, nikada je ne ispunjavajući, čak i ne prepoznavajući je.




                                                                                                Coco

Нема коментара:

Постави коментар