Zato sto ne mogu da se spreme na vreme? Ili zato sto uvek nesto iskrsne?
Izludjuje me kada nekog moram da cekam duze od pet minuta! Zar je toliko tesko da dodju na vreme? Ne mogu da odrede koliko im je potrebno da stignu i da podju na vreme? Ne. Tesko je.
Jednom sam se sa drugaricom dogovorila da se nadjemo u 21:30, kako bismo na vreme stigle na rodjendan koji je bio u 22:00. Razdaljina nije bila velika, trebalo nam je najvise 15 minuta, ali posto smo imale stikle, bilo nam je dovoljno 30 minuta. Spremila sam se. Obukla novu crnu haljinu, bez rukava i na stiklama od 7cm, otisla sam do cesmice gde je trebalo da se nadjem sa Inom. Ina jos nije dosla. Pogledala sam na sat. Stigla sam pet minuta ranije. Da li je moguce da sam se ovako brzo spremila? Ne, nije moguce, sigurno mi sat nije tacan. Uskoro ce doci Ina, pomislila sam.
Pored mene je prolazila grupica ljudi, i na trenutak mi se ucinilo da nekog znam od njih. Ali ne. Samo mi se ucinilo. Bila sam gladna. Nista nisam jela pre nego sto sam posla, zato sto sam se cuvala za rodjendan. Lara slavi rodjendan u najnovijem restoranu. To je jedan ekskluzivni restoran. Zove se Madam Tuso. Njega posecuje samo elita. A Lara tamo slavi tamo svoj 23. rodjendan. Lara je najmladja od nas tri. Ja sam najstarija, rodjena sam marta. Ina je maja, a Lara septembra. Najbolje smo drugarice jos od vrtica. Isle smo zajedno u osnovnu skolu, zatim zajedno u srednju. Kada smo zavrsile srednju skolu otisle smo zajedno na more. Bilo je ludo i nezaboravno. Zatim smo se u septembru preselile u Novi Sad, i iznajmile stancic. Ina studira engleski, Lara filozofiju, a ja ekonomiju. Znamo sve jedna o drugoj. I ne mozemo ni pomisliti da se nesto moze spreciti izmedju nas. Sada smo u nasem rodnom gradu, i uskoro cemo proslaviti Larin 23. rodjendan.
Ina nikada nije kasnila. To sam volela kod nje. Ali sada, sada je bilo drugacije. Sada je 21:45, a Ine jos uvek nema. Je l' se dogodilo nesto lose? Ne, nije, samo nije stigla da opegla kosu na vreme. Ili da nadje odredjene stikle uz haljinu koju je izabrala. Sve je u redu. Tesila sam sebe.
Sada je vec 22:10. A Ine i dalje nema. Kuca njenih roditelja je na pet minuta od cesmice kod koje smo trebale da se nadjemo. Kako mi se nije javljala na telefon. Posla sam ka njenoj kuci.
Vrata mi je otvorila njena mama, Vesna. Teta Vesna zivi sama od kako se Ina preselila. Muz joj je poginuo u saobracajnoj nesreci kada je Ina imala 17. godina.
Teta Vesna me je odvela do Inine sobe. Nije bilo nikoga. Otisle smo do kupatila i zatekle Inu kako sedi na kadi i place.
Zabrinule smo se. Sta to nije bilo u redu sa Inom?
Sada, kad se setimo ovoga, smejemo se. Ini se polomila stikla, i nije mogla da nadje drugi par cipela koji joj se slagao uz haljinu koju je htela do obuce i zato je plakala i kasnila.
Zasto ljudi kasne?
Zato sto uvek nesto iskrsne!
Coco
Нема коментара:
Постави коментар