четвртак, 9. фебруар 2012.

Oprostajno pismo

Dragi moj.
Poslednje pismo u ovoj godini. Mislim da je vreme da prestanem. Ovo ce biti treca godina kako ti pisem. Tacnije 1095 pisama. A nijedno nisam poslala. Ne smem da ih posaljem. Sva su adresirana na tvoju adresu, zatvorena koverta, zalepljena markica, ali nije poslato. Zapravo, nisam ih poslala jer znam da ih ti nikada neces dobiti. Cuvam sva pisma po gomilama. Odvojeni su mi po mesecima. Kad bi samo mogao da vidis sta sam uradila od tvoje nekadasnje radionice.


Kazu da mi se oci cakle kada pricam o tebi, o svemu onom sto smo bili. Usta mi se razvuku u neki lagani osmeh, nekako srecan i tuzan. Vise te nema, niti ce te ikada biti.Ti si moja proslost, sve ono sto sam nekada bila. Sada si samo secanje, samo toplina u grudima, samo jeza koja me prodje kad se setim nasih prvih dana, prve godisnjice, prvog deteta, prvog unuka..

Nekako sam prebolela sve ono sto ti se dogodilo, skupila sam hrabrost. A kazu da je najveca hrabrost prkositi bolu, ziveti sa njim, nikada ga ne pokazati drugima i uprkos njemu veseliti se zivotu i buditi se svako jutro odusvljen danom kojim dolazi. Trudim se dragi, zaista se trudim, ali tesko je kada ti nisi tu. Lana je prohodala. I vec jurca po kuci. Vesela je i razdragana, puna zivota. Volela bih da mozes to da vidis. Milan me tera da mu pricam o nama, kako smo se upoznali i sve sto smo doziveli dok smo bili mladi. Rekla sam mu da smo samo jednom mladi, ali da se celog zivota secamo mladosti, kako si me ti naucio.
Nikada ti zapravo nisam rekla koliko te volim, ali mislim da si ti to znao i bez moje potvrde. Uvek sam volela to kod tebe, nisam morala ni da kazem sta zelim, a vec si znao na sta mislim. Kao da si mi citao misli.
Najbolje stvari sa tobom su mi brzo prosle zato sto sam prvo govorila "jos je rano", a zatim "suvise je kasno".
"Volim te vise nego sto iko ikoga moze i nikada prestati necu!"

                                                                                               Tvoja M.



                                                                                                                                                    Coco   

2 коментара:

  1. "Cuvam njeeeeeeeena pisma, nase slike stareeeeeeee, izbledela slova, stare spomenare" sto bi rekao Angel Dimov :D
    Jos jedan divan tekst draga! ;))

    ОдговориИзбриши