субота, 20. октобар 2012.

Pariz

Jeste li ikada razmišljali da će vam dan u Parizu biti bljakav, i da ste se razočarali što ste došli? Ne? Ja sam imala takav osecaj prvih nekoliko sati boravka u jednom od najlepsih gradova sveta!
Planirano je da u Pariz dodjemo dva sata ranije, međutim bila je tolika guzva u saobraćaju da nam je trebalo čitavih dva sata da se probijemo kroz gužvu i uđemo u centar ovog predivnog grada.

четвртак, 16. август 2012.

Kada se ugase svetla

Kada sam prvi put otišao sam u pozorište i video kako parovi, roditelji sa decom, prijatelji,  stoje ispred sale i željno iščekuju predstavu, bilo me je sramota.

уторак, 15. мај 2012.

Priča o pet kugli

"Zamislite život kao igru u kojoj žonglirate sa pet kugli. Kugle predstavljaju rad, porodicu, zdravlje, prijatelje i čestitost.

недеља, 22. април 2012.

Teorija ljubavi


Šta je to ljubav? Vekovima je ovo pitanje mučilo najučenije ljude, pesnike, filozofe, ali i one sasvim obične ljude. Sigurno je to da je ljubav iako cesto boli, nesto najlepse u životima svakog od nas (osim Lorda Voldemora, on ne zna šta je to :D ).

петак, 20. април 2012.

Merlin Monro



Norma Jeane Baker, ili svima poznata Merlin Monro. Bila je američka filmska glumica, pevačica, model i zabavljačica, rodjena 1. juna 1926. Monro je bila jedna od najvećih filmskih zvezda pedesetih godina dvadesetog veka. Po mnogima, najslavnija zvezda Holivuda tada.

четвртак, 19. април 2012.

среда, 18. април 2012.

Zeddie Little


Sigurno ste se i vi pitali ko je taj dečko čije lice viđate danima na svim sajtovima? Tajna je otkrivena! Zeddie Little, 25, živi u Njujorku sa svojom dugogodišnjom devojkom. Čuvena fotografija zbog koje je Zeddie postao internet senzacija preko noći nastala je sasvim slučajno.

уторак, 17. април 2012.

Midnight in Paris

Ponoć u Parizu je film za sve one romantične duše ili barem za one koji misle da bi bilo bolje da su živeli u nekom drugom vremenu. To je predivna i uzbudljiva priča koja drži pažnju od samog početka pa sve do kraja.

понедељак, 16. април 2012.

Džejn Ostin


Džejn Ostin (Jane Austin) rođena je u Stiventonu, Engleska, 16. decembra 1775. gde je i provela ceo svoj život. Danas znamo kako je Džejn izgledala zahvaljujući crtežu njene sestre Kasandre za koju je bila veoma vezana i koji se nalazi u muzeju u Londonu.

Poruka u boci

Dok je džogirala jednog dana na plaži, Tereza pronalazi poruku u boci.
Čitajući pismo otkriva osećanja jednog usamljenog i tužnog čoveka. Otkriva  njegov bol i tugu.

субота, 14. април 2012.

Titanik


 Titanik je bio najveći putnički brod na svetu u to doba. Pošao 10. aprila 1912. iz luke Sautempton na svoje prvo putovanje, četiri dana kasnije, oko 375 milja južno od Njufandlenda udario je u ledeni breg.
Titanik je bio najveći putnički brod na svetu u to doba. U toku prvog putovanja udario je o ledeni breg, u nedelju, 14. aprila 1912. godine, u 23:40. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije.

уторак, 20. март 2012.

Lopov


Da li znate šta mi se sinoć desilo? 
Ležim u dnevnoj sobi i čitam omiljenu knjigu. Vrata od kuće su mi otvorena, mnogo je toplo.

уторак, 14. фебруар 2012.

Morska ljubav

Koliko daleko bismo otišli zbog onih koje volimo? Šta bismo sve učinili za njih? Da li bismo ih ostavili ukoliko su bolesni i ukoliko pate? Ili bi njihov bol bio i naš a njihova patnja naša?

субота, 11. фебруар 2012.

Maska


Zašto ljudi nose maske? Da bi se maskirali ili oduševili nekog?
Maske su različite. Jedno je maskirati se kada želiš da pobediš na maskenbalu.
Na primer, ljudi se trude da se što bolje maskiraju za čuveni godišnji karneval u Veneciji.

четвртак, 9. фебруар 2012.

Oprostajno pismo

Dragi moj.
Poslednje pismo u ovoj godini. Mislim da je vreme da prestanem. Ovo ce biti treca godina kako ti pisem. Tacnije 1095 pisama. A nijedno nisam poslala. Ne smem da ih posaljem. Sva su adresirana na tvoju adresu, zatvorena koverta, zalepljena markica, ali nije poslato. Zapravo, nisam ih poslala jer znam da ih ti nikada neces dobiti. Cuvam sva pisma po gomilama. Odvojeni su mi po mesecima. Kad bi samo mogao da vidis sta sam uradila od tvoje nekadasnje radionice.

среда, 8. фебруар 2012.

Ljubav






Da li znate sta je ljubav? Kad vas neko voli i kada vi volite nekog? Nee. Ljubav je nesto vise, nesto jace.

уторак, 7. фебруар 2012.

Skijanje



Raspust.
Pada sneg.
Dosadno mi je.
Ne znam sta cu sa sobom. Ne uci mi se, mrzi me.
Pada mi jedna ideja na pamet.

понедељак, 6. фебруар 2012.

недеља, 5. фебруар 2012.

Kasnjenje

Zasto ljudi kasne?
Zato sto ne mogu da se spreme na vreme? Ili zato sto uvek nesto iskrsne?
Izludjuje me kada nekog moram da cekam duze od pet minuta! Zar je toliko tesko da dodju na vreme? Ne mogu da odrede koliko im je potrebno da stignu i da podju na vreme? Ne. Tesko je.

Sredjivanje

.
Da li nam je sve potrebno sto cuvamo u kuci? I najmanja sitnica? Svakog proleca mama me tera da sredjujem svoje stvari, a njen pojam "sređivanje", je pobacati nepotrebno. Tako je bilo i ovog puta. Nasle smo kutije, podelile poslove i pocele sa sređivanje. Moj deo je sređivanje tavana. On nije tako veliki. Tu se nalaze samo moje stvari i zato sam ga ja dobila na sređivanje.Mama sredjuje dvoriste. Po njoj, nesto najlepse je kada je u svojoj basti i kada moze da bude  sa svojim  cvecem.  Crvene, zute, zelene, saksije u svim mogucim bojama a u njima isto tako sareno cvece.

субота, 4. фебруар 2012.

Leto


More. Plaza. Pesak. Sunce. Ima li sta lepse?
U septembru je najbolje na moru. Da ne pricam o cenama. Lezim na iznajmljenoj lezaljci i uzivam. Jeste da za sat vremena moram da ustanem, jer je moja samo narednih sat vremena. Uzivam. Jesam li to vec napomenula? Ljudi se sada krckaju u svojim kancelarijama i razmisljaju o letu koje je vec  proslo. I kada ce se zavrsiti to osmocasovno radno vreme i otici kuci. Dok sam ja crncila i odvajala novac za ovaj raj, svi su se odmarali i uzivali. Pa, dosao je red i na mene.

Žurba

Ponedeljak.  Jos jedna nedelja u ovoj hladnoj zimi. I pocinje raspust.
Kao po obicaju kasnim u skolu.  Dva minuta do osam je, a meni po ovom ledu treba najmanje deset minuta do skole.
Poslednji put  bacam pogled na tv i vidim da je napolju -21°C. Veoma hladno jutro! Natrontana, umotana u sal i sa kapom navucenom do obrva izlazim iz toplog stana na hladnu i klizavu ulicu. Zima je. I napolju je veoma hladno. Vec pocinjem da smislljam izgovor zasto kasnim. Poslednjih dana cesto kasnim i imam dobre  izgovore. Vec sam navikla, a i profesori  mi veruju i uvek me pustaju  na cas. Ali sada, nista, bas nista mi ne pada na pamet. Zasto? Nisam vise mastovita?